Pojmovno određenje radnog morala
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Viskoka poslovna škola strukovnih studija, Blace

SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................3
SOCIOLOSKI POJAM MORALA..........................................................4
POREKLO I OSNOV MORALA.............................................................4
RADNI MORAL KAO OBLIK MORALA..............................................5
MOTIVACIJA ZA RAD I RADNI MORAL..........................................8
ZAKLJUČAK..........................................................................................11
LITERATURA.........................................................................................12
UVOD
Moral je skup svih društvenih normi ponašanja putem kojih ljudi ocenjuju svoje postupke prema društvu, prema drugim ljudima ili prema samom sebi, kao dobre ili kao loše. Moralom, odnosno moralnim normama, regulišu se ljudski postupci ili njihovi međuljudski odnosi. Moralne norme predstavljaju specifičan skup društvenih normi o ljudskom ponašanju. Vremenom, moral postaje usvojeni način ponašanja, jer deluje iznutra na svest pripadnika društva,I to bez obzira na moguće sankcije za povredu moralnih normi. Te sankcije se primenjuju spontanim reagovanjem društva, pa je prekršilac moralne norme izložen raznim “kaznama” od strane društva ili društvene grupe kojoj pripada.
O uzrocima nastanka morala postoje značajna razmatranja u okviru filozofije, etike , psihologije, antropologije,religije,neki su pak,tražili poreklo morala u životinjskom svetu.
Poreklo morala je ljudsko,I moral se može naći u ljudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu, živeći sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajedničkog življenja. Čovek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kao tvorevinu koja služi očuvanju njegovog ljudskog identiteta.Čovek svoj moral stvara u društvu, sa drugim ljudima, kojima postavlja određene moralne zahteve, ali istovremeno te moralne zahteve I sam ispunjava.Jer, čovek tek u društvu stvara objektivni društveni moral,neki srednji moral koji je kao rezultat kolektivne svesti uglavnom različit od njegovog ličnog morala .
SOCIOLOSKI POJAM MORALA
U određivanju morala sa sociološkog stanovišta, polazi se od namere da se otkriju svi oni društveni faktori koji uslovljavaju moral i da se u skladu sa tim utvrde veze koje postoje između morala i ostalih društvenih pojava. Polazeći od toga da moral nije ni biološka, ni božanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac čovek i da se njegovo postojanje vezuje za društvo, sociologija morala u najopštijem smislu moral shvata kao skup pravila, normi (običaja, predanja) koje postoje u određenim društvenim grupama i u kojima se odvijaju međusobni odnosi, bilo međusobni odnosi pojedinaca u grupi, bilo odnosi pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupa među sobom. Zato se društvo tretira kao vrhovni moralni arbitar, merilo o tome šta je dobro a šta zlo.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]